Тишина
Ги потрошив зборовите.
Не знам кому.
Ги создавав со деновите.
Не знам за кого.
Сега немам глас.
На некому му треба моето внимание.
Но, јас се потрошив.
Ќе се врати ли тој подоцна?
Чекам да соберам храброст.
А, има ли тој чесност?
Ја сака ли мојата блискост?
Сега имам само тишина.
Сакам да слушнам како
погледот ми зборува.
Не знаев за што служи тишината.
Секогаш ја имав и премногу.
Молчев.
Пак бев виновна.
Пак молчам.
Чекам да видат дали сум вистинската.
Нека се одморат малку
од моето внимание.
Ги запомнив зборовите за пред него.
Но, пак ги кажав в себе.
Дали и од него ќе престане
тишината кон мене?
Само во сонот не е тивко...
А, токму таму ја чекам
тишината.
Не знам кому.
Ги создавав со деновите.
Не знам за кого.
Сега немам глас.
На некому му треба моето внимание.
Но, јас се потрошив.
Ќе се врати ли тој подоцна?
Чекам да соберам храброст.
А, има ли тој чесност?
Ја сака ли мојата блискост?
Сега имам само тишина.
Сакам да слушнам како
погледот ми зборува.
Не знаев за што служи тишината.
Секогаш ја имав и премногу.
Молчев.
Пак бев виновна.
Пак молчам.
Чекам да видат дали сум вистинската.
Нека се одморат малку
од моето внимание.
Ги запомнив зборовите за пред него.
Но, пак ги кажав в себе.
Дали и од него ќе престане
тишината кон мене?
Само во сонот не е тивко...
А, токму таму ја чекам
тишината.