Срам
Некому е срам да погледне питач гладен.
О, да, можеби лаже!
Можеби е богат, може има кола,
можеби е крал, може е стока.
Го гледаш зад себе сега?
Веднаш си со инстинкт да бегаш.
Подај му нешто.
Не мора пари.
Подај му збор, подај му рака.
Прашај го нешто.
Види дали го боли, дали е здрав,
натерај го да збори.
Дај му внимание...
Мене ми е срам од човек.
Од човек кој не сака друг човек.
Кој не сака еден за навек.
На кој му дале очи,
му подариле раце,
му ставиле срце,
а ниту мене ме гледа,
ниту тебе ти подава рака,
ниту нејзе ја сака.
Мене ми е срам од гладниот питач.
Секогаш кога ова во топло го читам...
О, да, можеби лаже!
Можеби е богат, може има кола,
можеби е крал, може е стока.
Го гледаш зад себе сега?
Веднаш си со инстинкт да бегаш.
Подај му нешто.
Не мора пари.
Подај му збор, подај му рака.
Прашај го нешто.
Види дали го боли, дали е здрав,
натерај го да збори.
Дај му внимание...
Мене ми е срам од човек.
Од човек кој не сака друг човек.
Кој не сака еден за навек.
На кој му дале очи,
му подариле раце,
му ставиле срце,
а ниту мене ме гледа,
ниту тебе ти подава рака,
ниту нејзе ја сака.
Мене ми е срам од гладниот питач.
Секогаш кога ова во топло го читам...
Марија Лозаноска
13.2.2013
13.2.2013